NAŠA POSLA - NA KRAJU SVETA
NAŠA POSLA

subota, 01 decembar 2018 00:00

Život na selu, deset koza i 60.000 din mesečno

Napisano

koze

KURŠUMLIJA, 1. Decembar  2018. - Život i rad u prirodi, bez zahtevnog šefa i uz zaradu veću od prosečne u državi, moguće je ostvariti sa samo deset koza.

Kozarstvo je vrlo rentabilna proizvodnja koja daje solidnu zaradu uz skromna ulaganja.

Ko gaji svega 10 koza mesečno može da zaradi platu od 60.000 dinara.

“Svako seosko domaćinstvo ima kakav objekat koji se bez mnogo ulaganja može preurediti za gajenje koza”, kaže za Politiku profesor dr. Nikola Bajić, direktor Centra za organku proizvodnju u Užicu.

On pomaže u sertifikovanju organske proizvodnje i deli savete proizvođačima.

Uglavnom se gaji alpino rasa, jer je najotpornija i najproduktivnija.

Gojko Vučićević ima veliku farmu od 500 koza u Kruščici kod Arilja, u Zvijezdu kod Prijepolja Bogdan Dosković gaji 230, a u mnogim selima su gazdinstva sa po desetak-petnaest koza. Profesorka u penziji Vera Ristanović gaji u Šljivovici 15 koza i pravi odlične proizvode od kozjeg mleka, takođe i porodica Nićiforović na Beloj Zemlji i drugi.

Čista računica

Organsko mleko i proizvodi imaju svoje kupce. Litar kozjeg mleka košta između 100 i 140 dinara, kozji sir od 700 pa preko 1.000 dinara (ako je sa lekovitim biljem), surutka od 50 dinara pa naviše.

 “Uz povoljne uslove gajenja, dobra koza može dati i 1.000 litara mleka za jednu laktaciju (traje bezmalo devet meseci). Ako je cena mleka 100 dinara po litru, a može i više, eto prvog miliona samo sa 10 koza na gazdinstvu”, objašnjava profesor.

Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu:ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kila sena i popije pet litara vode. A daje tri litra mleka. Dakle, od 10 koza dobije se 30 litara mleka, pa kao čista dobit ostane 20 litara na dan. To je najmanje 2.000 dinara, dakle mesečno oko 60.000 dinara.

Početkom 50’ih godina, koze su državnom odlukom bile zabranjene, kao štetočine koje brste mlado voće. Naša domaća balkanska koza tada je proganjana, proglašena nevoljom. Zato se, kažu kozari, domaća rasa vremenom izgubila pa su ih u ovo doba kod nas zamenile uvozne – alpska i sanska. S tim što su sada, kažu proizvođači, selekcijom stvorene rase mirnije i pogodnije za ispašu, pri čemu im je lakše premeštati torove, a moguće ih je gajiti i u štalama.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

nedelja, 01 jul 2018 00:00

Kuršumlija ima nove zadruge

Napisano

zadruge


KURŠUMLIJA, 1. Jula 2018. - U Opštini Kuršumlija formirane su tri zemljoradničke zadruge, dve stočarske i jedna voćarska, rečeno je u u poljoprivrednoj službi te opštine.

Agenciji Beta rečeno je da će država Srbija u novoformirane zadruge investirati do 50.000 EUR za nabavku opreme, mehanizacije, podizanje zasada i omasovljenje stočnog fonda.

Kuršumlijske zadruge u proseku imaju po šest zadrugara - poznatih poljoprivrednih proizvođača.

Zadrugari iz sela Vlahinje, Igrišta, Ljuše i Krtoka formirali su stočarsku zadrugu pod imenom Pet pastira, dok je u selu Dobri Do njih četvorica formiralo zadrugu Markov vis, a u Vrčevcu isto toliko njih formiralo je voćarsku zadrugu.

Pomoćnik predsednika opštine Kuršumlija zadužen za poljoprivredu Jovica Đinović kazao je da udruživanjem u zadruge proizvođači obezbeđuju sebi bolje uslove za nastup na tržištu i bolju cenu.

Prema njegovim rečima, uz pomoć dobrih programa oni mogu dobiti ozbiljna sredstva od nadležnih ministarstava za proširenje proizvodnj,e i u narednom periodu doći do svog finalnog proizvoda i otvaranja mini proizvođačkih kapaciteta.

Sve tri kuršumlijske zadruge ove godine konkurisale su za investiciona sredstva kod resornog ministarstva, a mogu da povećaju broj zadrugara i okupe mnoštvo kooperanata.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

 

ponedeljak, 28 maj 2018 00:00

Povratak mladih na selo – realnost ili san ?

Napisano

povratak na selo

KURŠUMLIJA, 28. Maja  2018. -Jedan od najznačajnijih problema je odlazak mladih sa sela. Njima bi država trebalo više da pomogne i obezbedi uslove za opstanak, smatra akademik Dragan Škorić.

Akademijski odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za selo, još pre nekoliko godina, počeo je da skreće pažnju javnosti na probleme sa kojima se sukobljava selo u Srbiji. Iz ovog odbora, stigle su, pamte upućeni, prve alarmantne informacije o tome koliko je sela ostalo prazno, kakve su perspektive mladih na selu…

  • Stigli su, takođe i predlozi kako da se ovo stanje prevlada. Neki od njih su prihvaćeni a Odbor, kako u intervjuu za „AgroFin“ objašnjava akademik Dragan Škorić, njegov predsednik, i dalje nastavlja sa radom, pošto je selu, više nego ikada, potrebna pomoć…
  • Upravo zbog ovako teške situacije, logično je prvo pitanje, kakva je trenutna situacija na selu u Srbiji?

      Mnoga sela u Srbiji se nalaze u fazi propadanja. Od ukupno 4.709 naselja u Srbiji u 86 odsto njih smanjuje se broj stanovnika. Oko 1.200 sela se nalazi u fazi nestajanja jer u njima živi manje od 100 stanovnika, a i dalje imamo tendenciju smanjenja. U selima Srbije imamo više od 50.000 praznih kuća, a najlošija situacija je u brdsko-planinskim regionima, posebno na jugu i jugoistoku, gde se iz godine u godinu povećava broj praznih kuća. Alarmantno je stanje i u ravničarskim predelima. U Vojvodini, recimo, ima dosta sela sa po 50, pa i do 100 praznih kuća. U Srbiji pošte nema u 2.000 sela, oko 500 sela nema asfaltni put i vezu sa ostalim naseljima, više od 400 sela nema prodavnicu, veoma velik broj sela nema ambulantu i lekara, velik problem čini i velika udaljenost specijalističkih medicinskih ustanova, nedostaju bioskopi i kulturne institucije. Ima, na žalost, još mnogo toga što stvara tužnu sliku o selima Srbije.

  • Koje je korake potrebno preduzeti kako bi se situacija na selu popravila?

      Ima mnogo toga što treba preduzeti počev od mesne zajednice, opštine, okruga, pokrajine, Vlade i Skupštine Srbije. Da bi se zaustavilo gašenje sela, naša država mora da promeni stav prema selu i seljanima. Država mora da odgovori na pitanja – Kakvo selo je potrebno Srbiji? Kojim će sredstvima i trendom razvijati selo? Posebno treba doneti zakon o stimulisanju razvoja demografski ugroženih područja, naročito kada je reč o selima i lokalnim zajednicama uz državnu granicu i u brdsko-planinskim područjima. Da bi se nove agrarne reforme i sveobuhvatne socijalne reforme mogle realizovati, potrebno je stvoriti klimu za racionalno korišćenje prirodnih resursa i aktiviranje ljudskih resursa uz potenciranje nove modernije društvene organizacije.

  • Mi iz Akademijskog odbora SANU za selo, već duže vreme potenciramo da je neophodno što pre posvetiti selu i poljoprivredi jedno celokupno zasedanje Narodne skupštine Srbije, za koje je potrebno dobro pripremiti materijale za raspravu. Na kraju ove sednice neophodno je doneti Deklaraciju o razvoju sa jasno definisanim zadacima i obavezama od mesne zajednice, opštine, okruga, pokrajine i Vlade Srbije.
  • Koji su najznačajniji problemi koji pritiskaju selo?

      Jedan od najznačajnijih problema je odlazak mladih sa sela, u gradove i u inostranstvo, koji je prisutan u dužem vremenskom periodu. Na ovaj način sela se prazne. Recimo, prema Popisu iz 2011. godine, svaki šesti stanovnik Srbije je stariji od 64 godine, a u selima to je još izraženije. Treba navesti da je najizraženija prosečna starost, veća od 60 godina, u opštinama Crna trava, Gadžin Han i Svrljig, gde imamo više od polovine staračkog stanovništva. Najmlađe stanovništvo je u opštinama Tutin, Novi Pazar i Sjenica. Najugroženiji i najsiromašniji seljani su u samačkim staračkim domaćinstvima.

  • Jedan od velikih problema u našim selima je i usitnjenost poseda. Prema rezultatima Popisa poljoprivrede 2012. godine, u Srbiji postoje 631.552 poljoprivredna gazdinstva. Dominantno su zastupljena poljoprivredna gazdinstva sa jednim, pa i sa manje od jednog hektara, kojih ima 184.674. Od 1,01 do dva hektara imamo 123.519 gazdinstva, a od 2,01 do pet hektara imamo 182.489 domaćinstava. Na tako malim gazdinstvima nemoguće je organizovati robnu proizvodnju.
    • Gledajući sa ekonomskog aspekta, često niske i nestabilne cene poljoprivrednih proizvoda stavljaju proizvođače u neravnopravan položaj. Samo udruženi mogu se izboriti za bolji položaj.
    • Koliko je novca potrebno za povratak mladog bračnog para iz grada u selo, odnosno, koliko „košta“ radno mesto u poljoprivredi?

      Na ovo pitanje najlakše je odgovoriti pozitivnim primerom iz našeg komšiluka – konkretno, iz Rumunije. Vlasti ove države obezbeđuju od 50.000 do 70.000 evra za mladi bračni par koji odluči da zasnuje svoju budućnost na selu. Možda je ovaj primer dobar pokazatelj? Kod nas, koliko znam, počelo se sa 10.000 evra, a to je sigurno malo. Možda je kod nas bolja solucija krenuti sa državnom zemljom. U mestima gde ima državne zemlje dodeliti mladom bračnom paru 20 do 40 hektara, uz povoljne kredite za nabavku mehanizacije za obradu i nabavku opreme za proizvodnju finalnih proizvoda. U brdsko-planinskim regionima gde ima najviše napuštenih oraničnih površina, livada i pašnjaka, zakonom regulisati mogućnost dodele ovih materijalnih dobara mladim bračnim parovima koji žele da zasnuju porodicu i rade na selu. Naravno uz povoljne bankarske kredite za nabavku mehanizacije, osnovnog stada i opreme za preradu u finalne proizvode.

  • Treba imati na umu da danas, a posebno u narednom periodu, poljoprivredni proizvođač mora da bude pre svega obrazovan i poslovan čovek. On mora dobro da poznaje tehnologiju proizvodnje, organizaciju poslovanja, kvalitet dobijenih proizvoda, zdravstvenu ispravnost proizvoda, ekonomiju proizvodnje i tržište. To jedino može mlad i obrazovan čovek. Zato kod nas, u budućnosti treba se osloniti na mlade i stvoriti im uslove za savremen život na selu. Permanentno obrazovanje treba razviti kao preduslov za opstanak sela i mladih u njima.
  • Kakvi su rezultati dosadašnjih mera koje su državne vlasti preduzele kako bi stimulisali mlade ljude da ostanu na selu, ili da se vrate?

      Sigurno da finansijska sredstva koja država daje putem podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju određena pozitivna pomeranja u poljoprivredi. Ali ako gledamo malo šire to nije dovoljno. Sela su i dalje zaostala i mladi ih napuštaju. Nama treba sveobuhvatna strategija o oporavku sela i vizija šta postupno uraditi. Treba krenuti od ulaganja u infrastrukturu, škole, obdaništa, pošte, ambulante sa lekarima, kulturne institucije i razvijati ljubav za život na selu od predškolskog uzrasta. Nova radna mesta su uslov za opstanak mladih na selu. Potrebno je pokušati i sa ukrupnjavanjem sela, odnosno, sa stvaranjem agrarnih gradića, i sa boljim korišćenjem postojećih prirodnih resursa. Dobro je da su to shvatile i određene političke strukture, ali, na žalost, to je još uvek nedovoljno. Treba pripremati i osposobiti mlade ljude na selu da konkurišu za međunarodna sredstva. Recimo, počinje korišćenje novca iz pretpristupnih fondova EU-IPARD. Koliko smo osposobili mladih ljudi da znaju da apliciraju za ova sredstva? Kako pomoći mladima da ostanu na selu je i promena odnosa prema selu, a to je horizontalno i vertikalno udruživanje u zadruge, akcionarska društva, poslovna udruženja i druge oblike udruživanja.

  • Akademijski odbor SANU za selo još 2012. godine je štampao brošuru „Kako i zašto formirati zemljoradničke zadruge“. Ovaj priručnik je štampan u 50.000 primeraka i podeljen po selima Srbije. Kada je prošle godine ministar Milan Krkobabić osnovao projekat „500 zadruga u 500 sela“, mi smo se pridružili odmah. U prošloj godini je osnovano 180 novih zadruga. Bespovratna sredstva su dobile 22 zadruge, više nije moglo, jer su sredstva bila veoma ograničena. Vlada Srbije za ovu godinu je namenski za zadruge obezbedila 820 miliona dinara. Evo prilike da se udruže naši seljani. Udruženi i na malim posedima mogu zajednički postati robni proizvođači. Udruženi mogu formirati i prerađivačke kapacitete za finalne proizvode, pa je i to mogućnost i za nova radna mesta i ostanak mladih na selu. Ove godine počeće i vertikalno udruživanje zadruga u složene zadruge, kako bi ojačali i proširili svoje delatnosti. Ima šanse za oporavak naših sela, ali nam trebaju sveobuhvatne zajedničke akcije, ljudi od znanja i spremnih za pozitivne promene.
  • ·Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.
ponedeljak, 15 oktobar 2018 00:00

POVRATAK NA SELO

Napisano

mladi-na-selu-1-880x495

KURŠUMLIJA, 15. Oktobra  2018. - Broj plantaža kupina u kuršumlijskim selima je sve veći, pa pojedina sela koja su bila gotovo bez stanovnika polako oživljavaju, a broj siromašnih se smanjuje, rekao je saradnik za poljoprivredu opštine Kuršumlija Jovica Djinović

- Već četvrtu godinu za redom, opština Kuršumlija izdvaja sredstva za oživljavanje poljoprivredne proizvodnje. Prethodnih godina je izdvojeno 15 miliona dinara a ove godine registrovanim gazdinstvima će biti podeljeno 20 miliona dinara - rekao je Djinović agenciji Beta.

On je precizirao da su u pitanju bespovratna namenska sredstva za podizanje novih zasada, kupovine sistema za zalivanje, poljoprivredne mehanizacije i stočarstva. 

Prema njegovim rečima velike površine plodne zemje pored reka Kosanice i Toplice u potpunosti su bile zakorovljene, ali su od pre četiri godne na oko 500 hektara podignute plantaže kupina po najsavremenijim standardima.

On je rekao da opština na sve načine pomaže poljoprivrednicima, ali i mladim ljudima koji žele da se vrate na selo, kako bi sela oživela a broj siromašnih bio smanjen. Sada je Kuršumlija po proizvodnji kupine vodeća u Srbiji.

- Desilo se naglo oživljavanje sela, ne samo Žuča, već i drugih sela, ali Žuč prednjači. U tom selu ima mnogo mladih ljudi koji su se odulučili da se bave poljoprivredom. Podignuta je jedna hladnjača za otkup voća a nakupci se bukvalno bore za otkup. Prednost je i u organskoj proizvodnji voća - kazao je Djinović

Predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić kazao je da se sredjuju putevi prema planinskim selima kako bi se meštanima obezbedila infrastruktura i olakšao život na selu.


- Pored toga što se prave novi putevi i popravljaju stari, obezbedjen je i grebani asfalt, kako bi do pojedinih sela asfaltirali puteve. Cilj nam je da naša sela potpuno ožive i da Kuršumlija, pored turizma, postane prepoznatljiva i po organskoj proizvodnji voća - kazao je Vidić.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

subota, 15 septembar 2018 00:00

Savremenim zasadima kupina oživljavaju sela

Napisano

Kupina 1

KURŠUMLIJA, 15. Septembra  2018. - "Broj plantaža kupina u kuršumlijskim selima je sve veći pa pojedina sela koja su bila gotovo bez stanovnika polakooživljavaju, a broj siromašnih se smanjuje", rekao je saradnik za poljoprivredu opštine KuršumlijaJovica Đinović.

Bespovratna sredstva za oživljavanje agrara

"Već četvrtu godinu za redom, opština Kuršumlija izdvaja sredstva za oživljavanje poljoprivredne proizvodnje. Prethodnih godina je izdvojeno 15 miliona dinara a ove godine registrovanim gazdinstvima će biti podeljeno 20 miliona dinara", istakao je Đinović. Precizirao je da su u pitanjubespovratna namenska sredstvaza podizanje novih zasada, kupovine sistema za zalivanje, poljoprivredne mehanizacije i stočarstva.

Umesto zakorovljene zemlje, savremeni zasadi kupine

Prema njegovim rečima velike površine plodne zemlje pored rekaKosaniceiTopliceu potpunosti su bile zakorovljene, ali su od pre četiri godine na oko 500 hektarapodignute plantaže kupinapo najsavremenijim standardima. Prema Đinovićevim rečima opština na sve načine pomaže poljoprivrednicima, ali i mladim ljudima koji žele da se vrate na selo, kako bi sela oživela a broj siromašnih bio smanjen. Sada je Kuršumlija po proizvodnji kupine vodeća u Srbiji. "Desilo se naglo oživljavanje sela, ne samo Žuča, već i drugih sela, ali Žuč prednjači. U tom selu ima mnogo mladih ljudi koji su se odlučili da se bave poljoprivredom. Podignuta je jedna hladnjača za otkup voća a nakupci se bukvalno bore za otkup. Prednost je i u organskoj proizvodnji voća", kazao je Đinović.

Cilj je proširiti organsku proizvodnju voća

Predsednik opštine KuršumlijaRadoljub Vidićkazao je da se sređuju putevi prema planinskim selima kako bi se meštanima obezbedilainfrastrukturai olakšao život na selu. "Pored toga što se prave novi putevi i popravljaju stari, obezbeđen je i grebani asfalt, kako bi do pojedinih sela asfaltirali puteve. Cilj nam je da naša sela potpuno ožive i da Kuršumlija, pored turizma, postane prepoznatljiva i po organskoj proizvodnji voća", kazao je Vidić.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

nedelja, 15 jul 2018 00:00

Obrada I održavanje zemljišta maline

Napisano

malina

KURŠUMLIJA, 15. Jula 2018. - Obradazernljištau malinjaku izvodi se prvenstveno radi održavanja zemlji­šta u rastresitom stanju, uništavanja korova i unošenja đubriva u zonu korena, što doprinosi boljoj ishrani maline, čuvanju vlage, prisustvu vazduha u zemljištu i sprečavanju stvaranja pokorice na površini.

Pošto malina ima plitak korenov sistem, a za dobar razvoj i rađanje potrebne su joj i velike količine vode, to obrada i održavanje zemljišta treba da bude pre svega, usklađena s dubinom korena i s vremenomđubrenja,a usmerena na čuvanje vlage u zemljištu.

Redovna i pravilna obrada zemljišta u zasadu maline znatno doprinosi bo­ljem primanju i daljem razvoju sadnica,bržernstupanju zasada u puni rod, dobija­nju visokih prinosa i kvalitetnih plodova. Zato je neophodno da se odmah posle završene sadnje pristupi obradi utabanogzemljištai nastavi u toku čitavog perioda iskorišćavanja zasada.

Prema tome, u malinjaku zemljište treba da bude tokom vegetacije stalno u rastresitom stanju i bez korova, a pri izvođenju obrade ne sme da dođe do meha ničkih oštećenja korena. Iskustva stečena u praksi pokazuju da se ovi uslovi u za­sadu maline mogu postići čistom obradomzemljištai kombinacijom obrade sa pri­menom herbicida.

Obradu zemljišta u malinjaku treba uvek uskladiti sa đubrenjem, tako da se izvodi odmah posle rasturanja đubriva, kako bi ono što pre dospelo u zonu koreno­vog sitema i brže koristilo malini ..

Broj obrada zemljišta koje treba izvesti u malinjaku tokom godine zavisi od plodnosti zemljišta, zakorovljenosti parcele, vlažnosti, odnosno količine padavina i drugih činilaca. U našim malinarskim područjima potrebno je da se zasad obradi u 5 do 7 navrata. Nešto dublja obrada obavlja se u jesen i rano proleće (na 7 do 10 cm), a ostale, 3 do 5 obrada, izvode se plitko (na 5 do 6 cm dubine) da se ne bi gu­bila vlaga iz zemljišta. Međuredna obrada obično se obavlja rotofrezama ili tanji­račama, a u redovima ručno, prašenjem i plevljenjern ili se kombinuje sa prime­nom herbicida.

Prva prolećna obrada obavlja se rano, obično u martu mesecu, kada se sneg otopi i zemlja prosuši. Izvodi se posle rasturanja stajnjaka i kompleksnih mineral­nih đubriva (NPK) ukoliko đubrenje nije izvršeno u toku jeseni, freziranjem ili plitkim oranjem međurednog prostora i ručnim kopanjem duž redova.

Proizvođačima posebno treba skrenuti pažnju da u periodu od kretanja vege­tacije do početka berbe plodova zemljišta u malinjacima održavaju u nezakorovlje­nom stanju, jer od toga najviše zavisi kvalitet roda i visina prinosa. Da bi u ovom periodu zemljište bilo slobodno od korova, potrebno je da se izvede plitka obrada i plevljenje međurednog i rednog prostora u 2 do 3 navrata.

Posle završene berbe i uklanjanja izdanaka koji su doneli rod, obično krajem jula ili početkom avgusta, u malinjaku treba obaviti samo još jednu plitku obradu zemljišta.

U praksi je utvrđeno da kada se sa plitkorn obradom nastavi do jeseni, iz­danci maline slabije sazrevaju, pa mogu izmrznuti u toku zime.

Jedino u prvoj godini posle sadnje ne treba vršiti okopavanje duž redova sve dok mladi izdanci ne izniknu, jer su u početku rasta iz korenovih pupoljaka veoma krti, pa se mogu oštetiti. Zbog toga redni prostor ne treba kopati i gaziti, nego pažljivo plevi ti i rastresati pokoricu dok se mladi izdanci ne pojave na površini.

Prilikom obrade takođe treba voditi računa da zemljište posle obrade bude potpuno ravno, jer se tada najbolje sakupljaju i čuvaju rezerve vlage. Ako se pri iz­vođenju obrade vrši naoravanje i zagrtanje izdanaka, to se nepovoljno odražava na njihov razvoj i rodnost, jer se korenov sistem nađe u dubljem sloju zemljišta, koji ima nepovoljan vodno-vazdušni režim.

Pored mehaničkog uništavanja, korovi se u zasadima maline mogu uspešno suzbijati i hemijskim sredstvima - herbicidima. Ipak, herbicidi ne mogu potpuno da zamene mehaničku obradu zemljišta, pa njihovu primenu treba kombinovati sa obradom. Pošto herbicidi u izvesnoj meri mogu delovati depresivno i na malinu, najbolje je da se u međurednom prostoru uništavanje korova vrši redovnom obra­dom zemljišta ili da se herbicidi koriste samo kao dopunska mera.

Međutim, u pantljikama duž redova maline širine oko 1,0 m, koje se ne mo­gu mehanizovano obrađivati, pored ručne obrade, radi unošenja đubriva, korove treba suzbijati i redovnim tretiranjem herbicidima.

Navodimo jedan od naboljih postupaka primene herbicida u malinjaku. Ra­no u proleće pre nicanja korova i kretanja maline, posle izvršene obrade zemljišta (početkom marta), tretira se cela površina malinjaka ili samo pantljike duž redova sa 4 do 5 kg simazina po hektaru tretirane površine.

Ako prilikom tretiranja dođe do vlaženja donjih delova izdanaka u fazi mi­rovanja maline, neće bitištetnihposledica. Posle toga, kada krene vegetacija u maline, treba tretirati pantljike duž redova i izdanke maline 30 do 40 cm iznad ze­mlje gramoksonom ili reglonom u količini od3-5IIha tretirane površine. Ovim tretiranjem uništava se korov, prve serije mladih izdanaka i rodne grančice pri osnovi rodnih izdanaka.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

petak, 15 jun 2018 00:00

Kako negovati jagode posle berbe

Napisano

jagode

KURŠUMLIJA, 15. Juna 2018. - Priprema rodajagodeza narednu godinu počinje završetkom berbe.Rodni potencijal za narednu godinuformira se tokom septembra pa sve do polovine novembra.

U to vreme odvija se diferenciranje cvetnih pupoljka. Koliko će se diferencirati cvetnih pupoljaka najviše zavisi od primenjenih agrotehničkih mera posle berbe – uklanjanje stolona, održavanje i obrada zemljišta, uništavanje korovskih biljaka, đubrenje, navodnjavanje i zaštita od biljnih bolesti i štetočina.

Posle berbe jagodepotrebno je nastaviti uklanjanje stolona sa živićima u više navrata sve dok izbijaju. Po pravilu, ne treba dozvoliti obrazovanje živića. Jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50-70 odsto, od onih sa stolonima i živićima. Stoloni se mogu zakidati noktima, makazama ili kultivatorima pri redovnoj obradi zemljišta. Ne treba ih kidati vučenjem, jer se time povređujju bokori jagode.

Održavanje zemljištau čistoj obradi obavlja se radi uništavanja korova i čuvanja vlage u zemljištu. Obrada zemljišta treba da je plitka (5-6 cm) zbog plitkog korenovog sistema biljaka i obično se kombinuje sa uklanjanjem stolona. Potrebno je da zasad uvek bude bez korova.

Osnovno đubrenje NPK đubrivimapotrebno je izvesti u toku septembra, zavisno od sadržaja u zemljištu, ili orijentaciono oko 700 kg po hektaru na srednje obezbeđenom zemljištu. Najbolje je primeniti đubrivo koje je namenjeno voćarstvu. Đubrivo je potrebno uneti u zemljište obradom. Može da se obavi dodatno i preko lišća nekim od poznatih sredstava sa makro i mikroelementima. Ovaj način đubrenja može da se primeni zajedno sa sredstvima za zaštitu.

Navodnjavanjetreba da bude osnova savremene proizvodnje jagode, jer ova voćna vrsta ima velikih potreba za vodom zbog plitkog korenovog sistema. U periodu posle berbe jagode obično se javlja sušan period kada je potrebno primeniti navodnjavanje radi što uspešnijeg formiranja cvetnih pupoljaka u kasnijem periodu. Navodnjavanje se može obavljati brazdicama (širine 10-15 cm), zatim natapanjem po sistemu “kap po kap” i veštačkom kišom.

U tom periodu potrebno jezaštititi zasadod pegavosti lista kod onih sorti koje su podložne ovoj bolesti. Prvo prskanje se izvodi odmah posle berbe, a drugo početkom septembra. Takođe se može primeniti i Bakarni kreč ili Bakrocid u koncentraciji 0,5% (0,5 kg / 100 l vode). Ako je starije lišće jače zahvaćeno ovom bolešću, potrebno ga je odmah posle berbe sakupiti, izneti iz zasada i spaliti, a zatim zasad zaštititi.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

utorak, 02 januar 2018 00:00

Najveća pljačka u istoriji Kuršumlije

Napisano

vule pare

 

Najveća pljačka u istoriji Kuršumlije, dogodila se pre nekoliko godina u Prolom banji u porodičnoj kući Vukoja Milosavljevića. Osumnjičen za ovo delo je albanac sa Kosova Hamdija Retkoceri, koji je pre nekoliko godina uhapšen na granicnom prelazu Horgos. Sumnja se da je on organizovao pljacku oko dvesta hiljada evra iz porodicne kuce Milosavljevica u Prolom banji.  Milosavljevic je novac zazidao u unutrasnji zid. 

ponedeljak, 01 januar 2018 00:00

Prva bračna noć ugovorenog braka

Napisano

ugovoreni brak

Nekada, pre sedam decenija, u Kuršumlijskom kraju brakovi su se sklapali na sasvim neobičan način, to su uglavmom bili ugovoreni brakovi od strane roditelja. Ništa se tu nisu pitali momak I devojka. Momak bi uglavnom bio veoma mlad,ženili su se od 12 do 15 godine života, praktično dete a devojka starija od njega čak I vise od 20 godina. moralo je tako  jer je u kući trebala radna snaga.Primer za to je Dragan Miletić iz sela Štava kod Kuršumlije, koji sada ima 86 godina.

 
 IZVOR 4
 
 
 
 

Ko je na kraju...

Ko je na mreži: 2 gostiju i nema prijavljenih članova

Pretraži sajt

                                                    logo turisticka