VEST PO VEST

slika


KURŠUMLIJA, 3. marta 2018.  
Pod sloganom „Kuršumlija – Prva prestonica Stefana Nemanje“, Turistička organizacija opštine Kuršumlija bogatom i raznovrsnom ponudom predstavila je turističke potencijale na ovogodišnjem jubilarnom, 40. Sajmu turizma u Beogradu, koji je održan od 22. do 25. februara.slika1

Domaći proizvodi i raznolike rukotvorine naših sugrađana kao i bogata manifestaciona i kulturno-turistička ponuda, bile su razlog više da veliki broj prisutnih na sajmu upravo poseti štand TO „Kuršumlija“.
JUBILEJ „850 GODINA BELE CRKVE“ VELIKI POTENCIJAL TURIZMA
Jasmina Savić, v.d direktora Turističke organizacije Kuršumlije, istakla je, da je ove godine Kuršumlija u velikom stilu predstavila turizam Kuršumlije ali i da je težište promocije bilo na obeležavanju Jubileja Bele crkve, odnosno 850 godina od izgradnje prvih zadužbina Stefana Nemanje, manastira Sveti Nikola i Presveta Bogorodica. Trećeg dana sajma, u kostimima Stefana Nemanje i njegove žene Ane dinastiju Nemanjića predstavili su Nikola Gavrilović i Nina Jakovljević.

slika3
Kuršumlija je sa više od 1100 domaćih i inostranih izlagača iz 50 zemalja i ove godine zauzela svoje mesto na najvećoj turističkoj promociji u ovom delu Evrope. Gost ovogodišnjeg sajma bila je Grčka, a prateći programi kao što su međunarodni sajam vina, hotelsko-ugostiteljske opreme i suvenira učinio je da atraktivno dizajnirani štand za promociju Kuršumlije bude jedan od najposećenijih na sajmu. Priliku da vide turističku ponudu Kuršumlije imalo je preko 70.000 posetilaca sajma. V.D. direktora TO Kuršumlija, Jasmina Savić, imala je brojne sastanke sa poslovnim partnerima u vezi sa turističkim razvojem Kuršumlije.
Uz sve to, posetioci su imali prilike da na štandovima preduzeća Planinka vide i kompletnu ponudu Lukovske, Prolom banje i Đavolje Varoši a najveće interesovanje je bilo za korišćenje vaučera za aranžmane u banjama Kuršumlije kao i za sve popularniju Kuršumlijsku gitarijadu.
Na štandu TO Raška, u subotu 24. februara, predstavnici 7 opština i 3 grada potpisali su Ugovor o osnivanju Turističke organizacije regije Kopaonik. Osnivači Turističke organizacije regije Kopaonik su: Opština Raška, Opština Brus, Opština Kuršumlija, Grad Kraljevo, Opština Vrnjačka Banja, Grad Kruševac, Opština Blace, Opština Aleksandrovac, Opština Trstenik i Grad Novi Pazar.


sv mikolaKURŠUMLIJA, 8.februara  2018.

   U Kuršumliji se nalaze crkva Sv. Nikole i crkva presvete Bogorodice.Crkva Sv. Nikolenajstarija je zadužbina Stefana Nemanje, koju je on podigao u periodu od 1159. do 1166. godine. Stil gradnje crkve prikazuje vizantijske i romaničke elemente, što predstavlja najavu raškog stila u arhitekturi. Crkva je danas obnovljena, a manastirski kompleks je od 1979. godine pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja.

 

    Crkva presvete Bogorodice, takođe, je zadužbina Stefana Nemanje, podignuta u isto vreme kada i crkva Sv. Nikole. Ova građevina je jednobrodna sa osnovom trikonhosa i kamenim ikonostasom, danas je u ruševinama, a od 1979. godine stavljena je pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja.

 

    Kuršumlija je poznata po tzv. prirodnom fenomenu Đavolja varoš.Đavolja varošpoznata je po zemljanim kulama na čijim se vrhovima nalaze kamene kape, tj. blokovi. Ovi kameni stubovi nastali su delovanjem erozije na zemljište sastavljenog od rastresitog, ali čvrstog materijala na kome se nalazi kamenje veće veličine. Varoš čine 202 kamene figure koje su visoke od dva do petnaest metara, a široke od pola do tri metra. Ovaj fenomen jedinstven je u Srbiji i vrlo redak u svetu. Za ovaj lokalitet vezuje se legenda, koja govori o tome da su ovi kameni stubovi ustvari okamenjeni svatovi, koje je božija sila dovela u to stanje, jer su rešili da venčaju brata i sestru. Kako se to ne bi dogodilo, okamenjeni su i služe za nauk da nijedan greh neće proći nekažnjeno. Đavolja varoš stavljena je pod zaštitu 1959. godine, a 1995. proglašena je za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljena je u prvu kategoriju zaštite.

 

    Pored ovih kula, nalaze se dva izvora kisele vode, poznati po tome što su retki u svetu i koriste se u svrhe banjskog lečenja. Jedan izvor jeĐavolja voda,hladan i vrlo kiseli izvor sa visokom mineralizacijom, a drugi jeCrveno vrelosa nižom mineralizacijom.

 

   S obzirom na to da su Nemanjići na ovim prostorima začeli srpsku duhovnost, podižući hramove, normalno je da su skoro u svakom od naselja oblasti Kosanice i Gornje Toplice, postojale ili postoje svetinje. Poznavaoci srednjovekovnih prilika, ovu oblast, kao nerazdvojnu celinu, nazivajuKosaničkom Svetom GoromiliKosaničkimAtosom, jer ima toliko svetinja kao na Svetoj Gori.

(superodmor.rs)

 

lukovska sneg

KURŠUMLIJA, 14. februara 2018.

Lukovska Banja je poznata po najvećem broju izvora i ogromnoj količini vrelih mineralnih voda, najviša je banja u Srbiji, pa je istovremeno zovu i „vazdušna banja“. Poznati ruski i naš priznati balneolog Aleksej Ščerbakov (1858 – 1944 ) kaže: „Lukovo je jedno od najboljih banja i klimatskih stanica“. On je upoređivao lukovske terme sa banjama svetskog glasa Nojenar u Nemačkoj i Šanovskim Toplicama u Češkoj, pošto „mogu zadovoljiti veliki broj indikacija“-  „Lukovska Banja je prava porodična banja u kojoj bi na primer: otac lečio reumu, majka ženske bolesti,a deca popravljala krvnu sliku i disanje“.Lekovite vode Lukovske Banje odavnina su privlačile ljude da ih koriste u lečilišne i druge svrhe. U gornjoj banji pronadjeni su ostatci vodovodnih cevi i gradjevine iz doba Rimljana, što nam govori da su se tu lečili rimski vojnici i imali svoje naselje. Naselje je postojalo i u srpsko srednjevekovno doba što pokazuju srednjevekovno utvrđene gređevine, kao i crkvišt Sv. Đurđa i tragovi starih rudarskih naselja. U Kruševačkom defteru H567 navodi se Banja Lukova 1575/76 godine,a javno kupatilo – hamam podignuto je sedamdesetih godina XVI veka. U mlađe tursko doba Lukovska Banja je zapustela,srednjevekovna nasledja su porušena,a šuma je prekrila nekadašnje lečilište. Nakon srpsko – turskih ratova Lukovska Banja dobija sve veći značaj i postaje čuvena i poznata. Pravi razvoj banja je postigla tek pre desetak godina izgaradnjom hotela „Kopaonik“, sa terapijsko – medicinskim blokom, a prošle godine je izgradjen novi moderan hotel „Jelak“ sa takodje terapijsko – medicinskim blokom, unutrašnjim i spoljnim bazenom. Glavni prirodni faktori za lečenje i rekreaciju u Lukovskoj Banji i okolini su termomineralne vode i lekovito blato, naravno u kombinaciji sa prirodnom lepotama, retkostima i pogodnom klimom ovoga kraja.

Termomineralne vode Lukovske Banje

Lukovske tople i mineralne vode pojavljuju se u razbijenom izvorištu, u uskoj zoni, na dužini od oko 400 m.

Lukovska Banja je poznata po najvećem broju (37) toplih izvora u Srbiji čija se temperatura kreće od 22 do 65 oC, koja podiže temperaturu vode u reci za 1.5 oC.

Procenjuje se da iz tih izvora ističe preko 100 l/s vode što se može porediti sa izvorištima Vranjske Banje.

Njihovi izdanci su sa obe strane Štavske reke, kao i u samom rečnom koritu zbog čega ih je teško kaptirati i meriti. Iydvajaju se dve grupe izvora: zapadna – u narodu poznata kao Gornja Banja, sa 20 prirodnih izvora i dve bušotine, i istočna – Donja Banja, sa 13 prirodnih izvora i isto dve bušotine.

Poreklo mineralnih voda

Atmosferske vode (kiša, sneg,..) poniru, na izvesnim dubinama se zagrevaju, obogaćuju gasovima i otopljenim mineralima, pa se krću uzlazno duž raseda, na kontaktu serpentinita sa hidrokvarcitima i krečnjacima.

Ove vode pri izlivanju na površinu zemljišta talože bigar i jedinjenja gvožđa, pa je njihova neposredna okolina prekrivena mrko – žuto – zelenim talogom ( Dimitrijević N., 1975 ).

Velike naslage bigra oko toplih izvora, naročito u Donjoj Banji oko hotela Kopaonik, ukazuju na njihovo često, pomeranje, preseljenje, odnosno na njihovo začepljenje i pojavljivanje na drugom mestu. Ovo ukazuje da je broj izvora promenljiv, kao i njihove fizičko – hemijske osobine ( izdašnost, temperatura, sastav ), a samim tim naravno i balneološke osobine. (Maćejka M., 2010)

  Osobine termomineralnih voda

Vode najtoplijih izvora su uglavnom sličnog hemijskog sastava: hidrokarbonatnenatrijum – magnezijum – kalcijumskog tipa, u kojima je skoro ravnopravna zastupljenost katjona. Izvori Gornje Banje imaju temperaturu od 24 – 57 oC i izdašnost od 11 do 18 l/s, dok je u Donjoj Banji temperatura izvora od 22 do 56 oC, a izdašnost 42.5 – 60 l/s. Posenu pažnju pobuđuju ugljenokisele mineralne vode novog kupatila „Šljivak“ koje su po narodu najlekovitije. Izbijaju iz nanosnog materijala, uz pratnju gasova, u količini od oko 1.5 l/s  čija je temperatura od 32 do 43oC, a Ph 6.7.  Pored  kupatila „Šljivak“ u gornjoj banji postoji i takozvano „Milutinovo kupatilo“, koje je po narodnom predanju koristio Kralj Milutin u kome je termomineralna voda po karakteristikama veoma slična ovoj u „Šljivaku“.

Meštani su na pojedinim izvorima u prošlosti prali rublje, šurili svinje i živinu, dok su ogromne količine termomineralne vode odlazile u reku. Ove vode se danas upotrebljavaju za zagrevanje hotela, depadansa, restorana, a najveći njihov značaj je upotreba u balneologiji i rekreaciji.

Značaj termomineralnih voda u lečenju

Najveću balneološku vrednost banjskim vodama daju gasovi ugljendioksid i vodonik – sulfid. Veoma važna osobina ugljokiselih voda je ta što se pri njenoj spoljašnjoj upotrebi stvraju olakšavajući uslovi za rad srca i krvnih sudova. Pijenje ove ugljokisele mineralne vode  je vrlo korisno za lečenje oboljenja organa za varenje. Kao najveći značaj voda Lukovske Banje za oporavak i rehabilitaciju uzima se njihovo pozitivan učinak u lečenju reume i reumatskih oboljenja. Lukovska Banja poznata je po hidroterapiji, hidroaerojonoterapiji i lekovitom blatu. Hidroterapija je lečenje spoljašnjom upotrebom vode u tekućem stanju bilo da je u pitanju reka, jezero, bazen ili mineralna voda. Vazdušne i sunčane kupke obično se kombinuju sa različitim vodenim procedurama, koje se u početku sprovode pri temperaturama vode bliskoj komfornoj (33 – 34 oC ). U cilju očvršćavanja organizma, temperatura vode se snižava u narednim procedurama na 30 – 28 o C, za očeličene organizme pri tuširanju na 24 – 20 oC, a za izuzetno zdrave do 18 oC. Posle vazdušnih i sunčanih kupki treba predvideti kupanje u vodi. Ono sjedinjuje u sebi kompleks složenih uticaja temperature vode, soli i organskih materija.(Maćejka M., 2010) Osnovni nadražajni faktor pri kupanju je temperatura vode. Razmena toplote između tela i vode utiče na snižavanje temperature tela, čiji stepen nadražaja zavisi od fizioloških osobina organizma i razlike temperature tela i vode. Ukoliko   je temperatura vode niža utoliko je veći gubitak toplote po jedinici površine kože. Voda kretanjem  vrši veći pritisak na telo i obavlja hidromasažu,  koja je aktivnija od obične masaže, jer poboljšava stanje kože i povećava joj elastičnost. Rastvorene soli u vodi deluju razdražujuće na receptore kože, mada je njihovo delovanje mnogo intenzivnije u bazenu koji se puni mineralnom vodom. Hidroaerojonoterapija  se zasniva na tzv. baloelektričnom efektu, koji nastaje pri prirodnom ili veštačkom raspršavanju vode, pa se u vazduhu uporedo sa aerojonima stvaraju i hidrojoniHidrojoni deluju uglavnom reflektorno, preko receptora gornjih disajnih puteva i kože na oksidaciono – redukcione procese i dinamiku osnovnih procesa razmene materija u organizmu. Povoljno deluje na funkciju žlezda, nervni i kardiovaskularni sistem, stimuliše zaštitne i imunobiološke reakcije organizma može se koristiti u lečenju hipertoničke bolesti prvog i drugog stepena, aterosklerozereumatske mane srcahroničkog gastritisa, početnih komplikovanih formi čira želuca i dvanaestopalačnog creva.

lukovska bazen

Lekovito mineralno blato ( peliod )

U gornjoj banji postoje dva blatna termalna izvora u kojima se posetioci, kupanjem i mazanjem blata, leče od reume i kožnih bolesti. Posle II svetskog rata nad njima su podignuta improvizovana kupatila, koje je u poplavi odnela Štavska reka. Nedavno je A.D. „Planinka“ preuredila ove izvore u otvorene bazene. U lečilišnim delovima dva postojeća hotela mineralna voda se meša sa zemljom iz okoline i tako se na jedan veštački način priprema lekovito mineralno blato.

  1. Oboljenja perifernih živaca (neuriti)
  2. Svi oblici hroničnih i reumatskih oboljenja zglobova i mišić
  3. Posledice povreda mišića, kostiju i zglobova (posle uganuća, prloma)
  4. Posledice zapaljenja vena 

     (discoversoutheastserbia.com)

 

 

 

 

 

 

 

 

dom-zdravlja-02

KURŠUMLIJA, 26. januara  2018. –Na inicijativu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, u nedelju 28.01.2018 godine, Dom zdravlja u Kuršumliji radiće besplatne preventivne preglede.

Pregledi će se obavljati u period od 8 do 16 časova.

Ultrazvuk abdomena

Mamografija

Ginekološki pregledi

lukovska

KURŠUMLIJA, 11. februar 2018. Najveće interesovanje građana za odmor uz vaučere, u protekloj 2017. Godini  je bilo za  Prolom i Lukovsku banjo, zatim Zlatibor i za Banju Koviljača, naveli su u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

 

 Za vaučere za odmor u Srbiji u 2017, od početka godine biloje pristiglo  34.388 zahteva. Prema objavljenim informacijama, 60,5 odsto zahteva su poslali penzioneri (20.795), 30,7 odsto zaposleni čija primanja ne prelaze 60.000 dinara (10.540), osam odsto su prijave nezaposlenih (2.767), dok su ostale kategorije stanovništva, među kojima su i poljoprivrednici, uputili 288 prijava. Protekle godine, 2017. Na raspolaganju   građana je bilo 683 ugostiteljska objekta u kojima je ,oglo da se realizuju vaučeri.  Prijavljivanje za korišćenje vaučera za odmor u Srbiji, čiji je cilj podsticanje domaćeg turizma, počelo je s prvim danom Nove godine, a za te namene u budžetu je izdvojeno 300 miliona dinara i građanima će ove godine biti na raspolaganju 60.000 vaučera vrednosti po 5.000 dinara.

 

krst mala

 

KURŠUMLIJA, 19.januara  2018. U organizaciji Turističke organizacije, na gradskom bazenu danas je organizovano plivanje za Časni krst.

Srđan Ranđelović bio je najbrži u plivačkoj trci za Časni krst. Njemu je pripao Časni krst i novčana nagrada u iznosu od 10.000 dinara. Drugo mesto i 8.000 osvojio je Nemanja Đurović a treće i 5.000 Nenad Pantović.

Pre početka plivanja, okipljeni su uživali uz program KUD “Bata Lačković” i guslara Novaka Milenkovića.

Okupljenima se obratila  direktorka TO Kuršumlija Jasmina Savić i predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić. U plivačkoj trci učestvovalo je devet hrabrih mladića a manifestaciji je prisustvovalo preko 1.000 građana.

 
 IZVOR 4
 
 
 
 

Ko je na kraju...

Ko je na mreži: 4 gostiju i nema prijavljenih članova

Pretraži sajt

                                                    logo turisticka