Nekada davno, sela Štava I Mrče, na obroncima Kopaonika, bili su prenaseljeni, danas slika potpuno drugačija. Tek pokoje domaćinstvo. Ali legende o Sasima rudarima i rudnicima i danas se pričaju. Sasi, vrsni rudari, dolaze u Srbiju na poziv srpskog kralja Uroša Velikog. I danas ima njihovih potomaka na ovim prostorima. Ove prostore u srednjem veku naseljavaju Srbi, u potrazi za boljim životom. Ni Rimljani nisu bili imuni na rudarenje, ovo područje bilo je deo carske radionice, gde se vadilo olovo, cink, ali i srebro i zlato. Dokaz leži u Muzeju u Nišu – olovni slitak pronadjen u selu Žuč. Ruda je donosila bogatstvo, novac, status u društvu, ali i ugodan život i raskoš. Ovde se bogatije i raskošnije živelo nego u drugim krajevima. Zahvaljujući bogatstvu gradjene su crkve, koje su bile bogatije od dvorova, što se vidi i na crkvi Svetog Mine u Štavi.
„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
U selu Kamenica, otkrivamo jednu crkvu iz srednjeg veka. Iako daleko od očiju, duboko u šumi, obrasla lišajem I mahovinom , izuzetno je dobro očuvana. Na istočnom delu nalazi se polukružna apsida i taj deo se ne odvaja od broda crkve, već je iste širine. Na njemu uočavamo i prozor koji gotovo dotiče zemlju. Sa zapadne strane mali je prostor ispred crkve, a odmah, na ulazu vidi se nekoliko stepenika kojima se silazi u crkvu, nivo poda je niži od okolnog terena. Debljina zida od preko pola metra govori u prilog kvalitetne gradnje. Vešte ruke klesara i zidara vrlo su precizno izgradile zid izmedju priprate i naosa. Ono što su odmah prepoznali naši arheolozi, majstori su imitirali vizantijski način gradnje. Umesto ploča od opeke, izmedju kamenih blokova,koristili su kamene ploče. Inače, kuršumlijsko selo Kamenica spominje se u turskim defterima iz 15 veka, kao jedno od četiri sela koje je plaćalo porez u polugama gvoždja.
„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Na samo nekoliko kilometra od Kuršumlije, u selu Kastrat, pronadjen je jedan drogocen istorijski spomenik iz Rimskog doba, u pitanju je rimska grobnica. Mesto na kome je podignuta ova grobnica, govori da je tu najverovatnije bio sahranjen neki velikaš, ili vrlo važan čovek u upravljanju Ad Finesom ili carskim dobrima na ovom području.
Po načinu gradnje grobnica je podignuta u 4. Veku. U to vreme Rimljani su se ustalili i na ovom području, prihvatili zivot na ovom prostoru, lokalno stanovništvo ih je prihvatilo, ali oni su bili jedini koji su imali rimsko gradjansko pravo. Ova monumentalna grobnica sastoji se od dve prostorije, kvadratnog oblika, povezane uskim prolazom zidanim od opeka. Deo grobnice koji je ukopan u brdo zidan je kamenom i povezivan krečnim malterom.
„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Vizantija, poznata i kao Vizantijsko carstvo ili Istočno Rimsko carstvo, sa Konstantinopoljem kao prestonicom, i danas se smatra jednom od najvažnijih civilizacija u istoriji. Nekadašnji Ad fines, danasnja Kuršumlija, pripao je, posle pada Rima, Istočnom Rimskom carstvu, koje je ostavilo traga i na ovim prostorima. Tako je iz doba Vizantije , na teritoriji Kuršumlije, ostalo nekoliko vizantijskih ogromnih crkvenih zdanja -bazilika.
„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
U selu Bogujevac kod Kuršumlije – prvo što zapazimo je stara arhitektura, gotovo svih kuća. Odmah se oseti duh neke davne prošlosti, naročito iz doba pod Turcima. Zapravo tako i jeste, ovde su gotovo svi meštani sačuvali ono što su nasledili iz turskog doba. Ali vremenom spojili autentičnu staru i modernu arhitekturu. Nema dvorišta koje nije zadržalo nešto od davnina. Ovo je selo koje živi nekoliko vekova, gde se prošlost oslikava na svakom koraku, u svakom sokaku. Kameni zidovi dugi su od desetak do čak stotinu metara i gotovo svaka kuća bila je opasana njime, sa obaveznom velikom ulaznom kapijom, koju krase visoki kameni stubovi, sastavljeni drvenim gredama i pokriveni kamenim pločama.
„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Земљани канал у Куршумлији, изграђен далеке 1948. године, којим се, некада, водом снабдевала минихидроелекрана у Куршумлији, одлази у историју. Небригом претходних закупаца и власника канал је представљао опасност и био високо ризичан по безбедност свих грађана, посебно деце и оних који станују поред њега.
Нови власник, „Топличке електране“, почео је реконструкцију канала и хидромашинског постројења по Европским стандардима. Планирано је да радови буду завршени у мају 2020.године. Канал више неће представљати ризик за грађане јер ће у делу кроз град бити покривен.
У репортажама је приказана некадашња и данашња слика канала, проблеми са којима су се суочавали грађани који живе поред канала, и како ће изгледати када реконструкција буде завршена.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Канал живота“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
