Većinu ostataka crkava i crkvišta, na području Kuršumlijske opštine, arheolozi su pronašli na gotovo skrivenim mestima, duboko u šumi, na visovima, do kojih se i sada teško dolazi. Crkve su zidali Srbi, pravoslavni vernici, daleko od puteva. Ne zaboravimo da su Rimljani na ovom području ostavili dobru saobraćajnu komunikaciju, pa se nameće pitanje zašto su Srbi mnogo vekova kasnije gradili crkve i naselja duboko u planinama. Arheolozi su jedinstveni da su Srbi bežali od Turskog zuluma. To je počelo krajem 14. I početkom 15 veka i narod se sklanjao u zabiti.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Куршумлијa u Tursko doba “, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Jedna od najlepših kuća iz Turskog doba u selu Bogujevac je na kraju dugog sokaka, oivičenog manjim kućama iz tog doba i kamenim zidovima dugim i po stotinak metara. Kuća je sa ogromnim podrumom, koji je nekada služio za skladištenje hrane, vina i rakije. Ono što ovu kuću, iako je načeo zub vremena, i danas čini vrlo privlačnom i lepom su doksati. Nekada se prestiž domaćinstva merio i brojem stubova na doksatu, što više to imućniji vlasnik.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Куршумлијa u Tursko doba “, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Selo Bogujevac, nadomak Kuršumlije, jedinstveno je po očuvanim kućama i kamenim zidovima iz Turskog doba. Na ulazu u selo i danas česma sa hladnom vodom, koju su Turci napravili,a meštani stotinama godina čuvali i obnavljali. Nema kuće gde nije zadržan neki objekat iz Turskog doba, a odmah pored njega moderna višespratnica. Tako se u ovom selu preplicu staro i moderno. Meštani bi bolje i udobnije da žive, ali se ne odriču prošlosti koja je ovde još uvek zadržana.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Куршумлијa u Tursko doba “, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

U Kur šumlijskom selu Dobro Do, do mesta zvanog Crkvine, tročlana ekipa arheologa pošla je na osnovu predanja, da se tu nalaze ostaci crkve iz Turskog doba. I zaista, na brdu su pronašli ostatke temelja crkve, ne tako velike, ali dovoljni da potvrde njeno postojanje. Kako su u vreme Turaka crkve morale biti skrivane daleko od naselja, to je ovo mesto bilo idealno za nju. Medjutim, prema mišljenju dr Emine Zečević, arheologa iz Narodnog muzeja u Beogradu, crkva može da bude i srednjevekovna, jer se Dobri Do pominje u popisu oblasti Brankovića, 1455.godine, sa 19 hrišćanskih kuća. Lokalno stanovništvo je oduvek živelo u brdima, jer su se klonili od osvajača, tvrdi Julka Kuzmanović Cvetković, arheolog, ali kuće takozvane „čatmare“ nisu izdržale vreme pa se njihovi tragovi ne mogu naći.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Туризам нова шанса “, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Tokom Velike Seobe Srba nije svo stanovništvo iz gradova i sela otišlo na sever, pa tako je i u Kuršumliji ostao vrlo mali broj. U prilog tome govore brojni grobovi u porti Manastira Svetog Nikole, iz 17. i 18. veka. Manastir je opusteo u 17. veku, a iz tog doba je otkriven veliki broj grobova, preko 1.200. Arheolozi pretpostavljaju da se u porti sahranjivalo i stanovništvo iz okolnih sela.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Куршумлијa u Tursko doba “, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

U Kuršumliji je 1516. godine po popisu bilo 83 hrišćanske kuće. Tada se nije mnogo živelo u gradovima, Srbi su većinom živeli na selima, duboko u planini, daleko od glavnih puteva. Na to su uticala raseljavanja, seobe, ali i osvajači. Već krajem 16. veka bilo je vrlo malo hrišćanskog življa, jer je ovde počelo naseljavanje muslimanskog, pa je iz kasnijih popisa ovde živelo čak 60 odsto muslimanskog življa. Tokom Velike seobe Srba 1690.g. veliki deo stanovništva je otišao preko Save.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Куршумлијa u Tursko doba “, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nekada davno, sela Štava I Mrče, na obroncima Kopaonika, bili su prenaseljeni, danas slika potpuno drugačija. Tek pokoje domaćinstvo. Ali legende o Sasima rudarima i rudnicima i danas se pričaju. Sasi, vrsni rudari, dolaze u Srbiju na poziv srpskog kralja Uroša Velikog. I danas ima njihovih potomaka na ovim prostorima. Ove prostore u srednjem veku naseljavaju Srbi, u potrazi za boljim životom. Ni Rimljani nisu bili imuni na rudarenje, ovo područje bilo je deo carske radionice, gde se vadilo olovo, cink, ali i srebro i zlato. Dokaz leži u Muzeju u Nišu – olovni slitak pronadjen u selu Žuč. Ruda je donosila bogatstvo, novac, status u društvu, ali i ugodan život i raskoš. Ovde se bogatije i raskošnije živelo nego u drugim krajevima. Zahvaljujući bogatstvu gradjene su crkve, koje su bile bogatije od dvorova, što se vidi i na crkvi Svetog Mine u Štavi.

„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

U selu Kamenica, otkrivamo jednu crkvu iz srednjeg veka. Iako daleko od očiju, duboko u šumi, obrasla lišajem I mahovinom , izuzetno je dobro očuvana. Na istočnom delu nalazi se polukružna apsida i taj deo se ne odvaja od broda crkve, već je iste širine. Na njemu uočavamo i prozor koji gotovo dotiče zemlju. Sa zapadne strane mali je prostor ispred crkve, a odmah, na ulazu vidi se nekoliko stepenika kojima se silazi u crkvu, nivo poda je niži od okolnog terena. Debljina zida od preko pola metra govori u prilog kvalitetne gradnje. Vešte ruke klesara i zidara vrlo su precizno izgradile zid izmedju priprate i naosa. Ono što su odmah prepoznali naši arheolozi, majstori su imitirali vizantijski način gradnje. Umesto ploča od opeke, izmedju kamenih blokova,koristili su kamene ploče. Inače, kuršumlijsko selo Kamenica spominje se u turskim defterima iz 15 veka, kao jedno od četiri sela koje je plaćalo porez u polugama gvoždja.

„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Na samo nekoliko kilometra od Kuršumlije, u selu Kastrat, pronadjen je jedan drogocen istorijski spomenik iz Rimskog doba, u pitanju je rimska grobnica. Mesto na kome je podignuta ova grobnica, govori da je tu najverovatnije bio sahranjen neki velikaš, ili vrlo važan čovek u upravljanju Ad Finesom ili carskim dobrima na ovom području.

Po načinu gradnje grobnica je podignuta u 4. Veku. U to vreme Rimljani su se ustalili i na ovom području, prihvatili zivot na ovom prostoru, lokalno stanovništvo ih je prihvatilo, ali oni su bili jedini koji su imali rimsko gradjansko pravo. Ova monumentalna grobnica sastoji se od dve prostorije, kvadratnog oblika, povezane uskim prolazom zidanim od opeka. Deo grobnice koji je ukopan u brdo zidan je kamenom i povezivan krečnim malterom.

„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Vizantija, poznata i kao Vizantijsko carstvo ili Istočno Rimsko carstvo, sa Konstantinopoljem kao prestonicom, i danas se smatra jednom od najvažnijih civilizacija u istoriji. Nekadašnji Ad fines, danasnja Kuršumlija, pripao je, posle pada Rima, Istočnom Rimskom carstvu, koje je ostavilo traga i na ovim prostorima. Tako je iz doba Vizantije , na teritoriji Kuršumlije, ostalo nekoliko vizantijskih ogromnih crkvenih zdanja -bazilika.

„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“