KURŠUMLIJA, 15. Septembra  2018. - "Broj plantaža kupina u kuršumlijskim selima je sve veći pa pojedina sela koja su bila gotovo bez stanovnika polakooživljavaju, a broj siromašnih se smanjuje", rekao je saradnik za poljoprivredu opštine KuršumlijaJovica Đinović.

Bespovratna sredstva za oživljavanje agrara

"Već četvrtu godinu za redom, opština Kuršumlija izdvaja sredstva za oživljavanje poljoprivredne proizvodnje. Prethodnih godina je izdvojeno 15 miliona dinara a ove godine registrovanim gazdinstvima će biti podeljeno 20 miliona dinara", istakao je Đinović. Precizirao je da su u pitanjubespovratna namenska sredstvaza podizanje novih zasada, kupovine sistema za zalivanje, poljoprivredne mehanizacije i stočarstva.

Umesto zakorovljene zemlje, savremeni zasadi kupine

Prema njegovim rečima velike površine plodne zemlje pored rekaKosaniceiTopliceu potpunosti su bile zakorovljene, ali su od pre četiri godine na oko 500 hektarapodignute plantaže kupinapo najsavremenijim standardima. Prema Đinovićevim rečima opština na sve načine pomaže poljoprivrednicima, ali i mladim ljudima koji žele da se vrate na selo, kako bi sela oživela a broj siromašnih bio smanjen. Sada je Kuršumlija po proizvodnji kupine vodeća u Srbiji. "Desilo se naglo oživljavanje sela, ne samo Žuča, već i drugih sela, ali Žuč prednjači. U tom selu ima mnogo mladih ljudi koji su se odlučili da se bave poljoprivredom. Podignuta je jedna hladnjača za otkup voća a nakupci se bukvalno bore za otkup. Prednost je i u organskoj proizvodnji voća", kazao je Đinović.

Cilj je proširiti organsku proizvodnju voća

Predsednik opštine KuršumlijaRadoljub Vidićkazao je da se sređuju putevi prema planinskim selima kako bi se meštanima obezbedilainfrastrukturai olakšao život na selu. "Pored toga što se prave novi putevi i popravljaju stari, obezbeđen je i grebani asfalt, kako bi do pojedinih sela asfaltirali puteve. Cilj nam je da naša sela potpuno ožive i da Kuršumlija, pored turizma, postane prepoznatljiva i po organskoj proizvodnji voća", kazao je Vidić.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

KURŠUMLIJA, 15. Jula 2018. - Obradazernljištau malinjaku izvodi se prvenstveno radi održavanja zemlji­šta u rastresitom stanju, uništavanja korova i unošenja đubriva u zonu korena, što doprinosi boljoj ishrani maline, čuvanju vlage, prisustvu vazduha u zemljištu i sprečavanju stvaranja pokorice na površini.

Pošto malina ima plitak korenov sistem, a za dobar razvoj i rađanje potrebne su joj i velike količine vode, to obrada i održavanje zemljišta treba da bude pre svega, usklađena s dubinom korena i s vremenomđubrenja,a usmerena na čuvanje vlage u zemljištu.

Redovna i pravilna obrada zemljišta u zasadu maline znatno doprinosi bo­ljem primanju i daljem razvoju sadnica,bržernstupanju zasada u puni rod, dobija­nju visokih prinosa i kvalitetnih plodova. Zato je neophodno da se odmah posle završene sadnje pristupi obradi utabanogzemljištai nastavi u toku čitavog perioda iskorišćavanja zasada.

Prema tome, u malinjaku zemljište treba da bude tokom vegetacije stalno u rastresitom stanju i bez korova, a pri izvođenju obrade ne sme da dođe do meha ničkih oštećenja korena. Iskustva stečena u praksi pokazuju da se ovi uslovi u za­sadu maline mogu postići čistom obradomzemljištai kombinacijom obrade sa pri­menom herbicida.

Obradu zemljišta u malinjaku treba uvek uskladiti sa đubrenjem, tako da se izvodi odmah posle rasturanja đubriva, kako bi ono što pre dospelo u zonu koreno­vog sitema i brže koristilo malini ..

Broj obrada zemljišta koje treba izvesti u malinjaku tokom godine zavisi od plodnosti zemljišta, zakorovljenosti parcele, vlažnosti, odnosno količine padavina i drugih činilaca. U našim malinarskim područjima potrebno je da se zasad obradi u 5 do 7 navrata. Nešto dublja obrada obavlja se u jesen i rano proleće (na 7 do 10 cm), a ostale, 3 do 5 obrada, izvode se plitko (na 5 do 6 cm dubine) da se ne bi gu­bila vlaga iz zemljišta. Međuredna obrada obično se obavlja rotofrezama ili tanji­račama, a u redovima ručno, prašenjem i plevljenjern ili se kombinuje sa prime­nom herbicida.

Prva prolećna obrada obavlja se rano, obično u martu mesecu, kada se sneg otopi i zemlja prosuši. Izvodi se posle rasturanja stajnjaka i kompleksnih mineral­nih đubriva (NPK) ukoliko đubrenje nije izvršeno u toku jeseni, freziranjem ili plitkim oranjem međurednog prostora i ručnim kopanjem duž redova.

Proizvođačima posebno treba skrenuti pažnju da u periodu od kretanja vege­tacije do početka berbe plodova zemljišta u malinjacima održavaju u nezakorovlje­nom stanju, jer od toga najviše zavisi kvalitet roda i visina prinosa. Da bi u ovom periodu zemljište bilo slobodno od korova, potrebno je da se izvede plitka obrada i plevljenje međurednog i rednog prostora u 2 do 3 navrata.

Posle završene berbe i uklanjanja izdanaka koji su doneli rod, obično krajem jula ili početkom avgusta, u malinjaku treba obaviti samo još jednu plitku obradu zemljišta.

U praksi je utvrđeno da kada se sa plitkorn obradom nastavi do jeseni, iz­danci maline slabije sazrevaju, pa mogu izmrznuti u toku zime.

Jedino u prvoj godini posle sadnje ne treba vršiti okopavanje duž redova sve dok mladi izdanci ne izniknu, jer su u početku rasta iz korenovih pupoljaka veoma krti, pa se mogu oštetiti. Zbog toga redni prostor ne treba kopati i gaziti, nego pažljivo plevi ti i rastresati pokoricu dok se mladi izdanci ne pojave na površini.

Prilikom obrade takođe treba voditi računa da zemljište posle obrade bude potpuno ravno, jer se tada najbolje sakupljaju i čuvaju rezerve vlage. Ako se pri iz­vođenju obrade vrši naoravanje i zagrtanje izdanaka, to se nepovoljno odražava na njihov razvoj i rodnost, jer se korenov sistem nađe u dubljem sloju zemljišta, koji ima nepovoljan vodno-vazdušni režim.

Pored mehaničkog uništavanja, korovi se u zasadima maline mogu uspešno suzbijati i hemijskim sredstvima - herbicidima. Ipak, herbicidi ne mogu potpuno da zamene mehaničku obradu zemljišta, pa njihovu primenu treba kombinovati sa obradom. Pošto herbicidi u izvesnoj meri mogu delovati depresivno i na malinu, najbolje je da se u međurednom prostoru uništavanje korova vrši redovnom obra­dom zemljišta ili da se herbicidi koriste samo kao dopunska mera.

Međutim, u pantljikama duž redova maline širine oko 1,0 m, koje se ne mo­gu mehanizovano obrađivati, pored ručne obrade, radi unošenja đubriva, korove treba suzbijati i redovnim tretiranjem herbicidima.

Navodimo jedan od naboljih postupaka primene herbicida u malinjaku. Ra­no u proleće pre nicanja korova i kretanja maline, posle izvršene obrade zemljišta (početkom marta), tretira se cela površina malinjaka ili samo pantljike duž redova sa 4 do 5 kg simazina po hektaru tretirane površine.

Ako prilikom tretiranja dođe do vlaženja donjih delova izdanaka u fazi mi­rovanja maline, neće bitištetnihposledica. Posle toga, kada krene vegetacija u maline, treba tretirati pantljike duž redova i izdanke maline 30 do 40 cm iznad ze­mlje gramoksonom ili reglonom u količini od3-5IIha tretirane površine. Ovim tretiranjem uništava se korov, prve serije mladih izdanaka i rodne grančice pri osnovi rodnih izdanaka.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

KURŠUMLIJA, 15. Juna 2018. - Priprema rodajagodeza narednu godinu počinje završetkom berbe.Rodni potencijal za narednu godinuformira se tokom septembra pa sve do polovine novembra.

U to vreme odvija se diferenciranje cvetnih pupoljka. Koliko će se diferencirati cvetnih pupoljaka najviše zavisi od primenjenih agrotehničkih mera posle berbe – uklanjanje stolona, održavanje i obrada zemljišta, uništavanje korovskih biljaka, đubrenje, navodnjavanje i zaštita od biljnih bolesti i štetočina.

Posle berbe jagodepotrebno je nastaviti uklanjanje stolona sa živićima u više navrata sve dok izbijaju. Po pravilu, ne treba dozvoliti obrazovanje živića. Jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50-70 odsto, od onih sa stolonima i živićima. Stoloni se mogu zakidati noktima, makazama ili kultivatorima pri redovnoj obradi zemljišta. Ne treba ih kidati vučenjem, jer se time povređujju bokori jagode.

Održavanje zemljištau čistoj obradi obavlja se radi uništavanja korova i čuvanja vlage u zemljištu. Obrada zemljišta treba da je plitka (5-6 cm) zbog plitkog korenovog sistema biljaka i obično se kombinuje sa uklanjanjem stolona. Potrebno je da zasad uvek bude bez korova.

Osnovno đubrenje NPK đubrivimapotrebno je izvesti u toku septembra, zavisno od sadržaja u zemljištu, ili orijentaciono oko 700 kg po hektaru na srednje obezbeđenom zemljištu. Najbolje je primeniti đubrivo koje je namenjeno voćarstvu. Đubrivo je potrebno uneti u zemljište obradom. Može da se obavi dodatno i preko lišća nekim od poznatih sredstava sa makro i mikroelementima. Ovaj način đubrenja može da se primeni zajedno sa sredstvima za zaštitu.

Navodnjavanjetreba da bude osnova savremene proizvodnje jagode, jer ova voćna vrsta ima velikih potreba za vodom zbog plitkog korenovog sistema. U periodu posle berbe jagode obično se javlja sušan period kada je potrebno primeniti navodnjavanje radi što uspešnijeg formiranja cvetnih pupoljaka u kasnijem periodu. Navodnjavanje se može obavljati brazdicama (širine 10-15 cm), zatim natapanjem po sistemu “kap po kap” i veštačkom kišom.

U tom periodu potrebno jezaštititi zasadod pegavosti lista kod onih sorti koje su podložne ovoj bolesti. Prvo prskanje se izvodi odmah posle berbe, a drugo početkom septembra. Takođe se može primeniti i Bakarni kreč ili Bakrocid u koncentraciji 0,5% (0,5 kg / 100 l vode). Ako je starije lišće jače zahvaćeno ovom bolešću, potrebno ga je odmah posle berbe sakupiti, izneti iz zasada i spaliti, a zatim zasad zaštititi.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.